"Petak 13-ti, a subota 14-ti još gora" - Smejala sam se kada je to rekao... Kasnije mi uopšte nije bilo smešno!
Asocijacije: noć - telefon, dan - telefon, jutro - punjenje telefona, veče - punjenje telefona, muzika -Bon Jovi
i tako u krug...
Kada se ne menjaju navike, kada se prate šabloni, upadne se u kliše i onda svima sve bude jasno...
U gluvo doba noći, dok sam iščekivala poziv i nastavak razgovora, nisam očekivala da će muž da ustane... Pomislila sam "dobro je, isključila sam telefon"... I kako se ništa ne dešava slučajno, "Neko" je izvukao onu srednju, donju kartu od moje kule od karata tako spretno... U kući od gomile telefona jedan ima baterijsku lampu - da, da, baš taj! I baš tada je mom mužu trebala lampa... Sledila sam se kada je uključio telefon. Zvuk poruke da imam propušten poziv me je naterao da zatvorim oči, a zvuk poziva 20 sekundi kasnije me je potpuno paralisao...
I što bi jedna moja drugarica rekla kad sam joj ispričala "I? Jesi li se izvukla?"
Posle nekoliko dana sređivanja i sabiranja misli ja i dalje ne vidim ni jedan način za moguće "izvlačenje" iz toga...
Onda sam progledala... Da je znao za svaki noćni razgovor, da je video promene, da njemu ne smeta to što pričam, nego što sam krila, i da naravno postoji sumnja da li je ili nije ostalo sve na razgovorima...
Uspela sam da zaspim tek pred zoru, a bila je luda noć... Kada sam ga konačno pozvala već je potpuno odlepio, a dok sam mu ispričala šta se desilo, onda još više! Suze su tekle same... Slušala sam na smenu menjanje priče... Od optužbi, preko besa, do tešenja i davanja podrške i tako u krug...
Trebala sam malo više da ostanem u "šahovskim" vodama, ranije sam bila jako dobra, sada znam da poređam figure, a za rokadu, an pasan, gambit, trebalo bi neko da me podseti kako beše...
Koji potez povući da ostvarim makar "pat"...
Našla sam i kome da se obratim za savet... "Mi smo sada na ledu" Ahaaaaa, sigurno... Ako je ovo sada led, ja se stvarno pitam kako onda izgleda vatra...
Poznajem ja sebe izuzetno dobro... Nemam mere ni granice, teram, pa gde god da me odvede... Ali počela sam da se brinem za drugu stranu iz ove priče i sve češće se pitam "zašto???"
Zašto je uvek tu za mene?
Zašto je hteo da se viđamo i onda kada je imao milion obaveza a izdvajao je vreme zato što je "meni to potrebno"
Zašto mi pomaže, zašto me brani?
Zašto me je "navukao" na neke pesme, zašto je u njima prepoznao mene i "nas"
... this is the road to hell ...
I nisam dosad postavljala ovde ništa "naše", evo srećo, sada ću... Slušaj na repeat over and over again!
