Kolektiv gde svako dobije neki nadimak, a oni posebno srećni ih imaju nekoliko u zavisnosti od toga ko priča o njima... I tako imate raznorazne etikete i nadimke koje je neko prilepio nekome... Nađe se tu poneka "buva", "hijavata" "frizura" "pevač" pa je i "mrmot" bio neizostavan...

Da li sam ja savršena? Naravno da nisam... Ali nikada i nikako nisam mogla da shvatim šta je to što nekoga toliko okupira da se bavi tuđim životima i tuđim privatnim stvarima koji uopšte ne treba da ga se tiču??? Ok, neko bi mogao da kaže da sam ja nezainteresovana. Nisam. Što bi ja morala znati nešto o bilo kome sa kim ni kafu popila nisam, sa kim se ne čujem privatno i ne družim? Zabole me! Uvek imam o čemu da mislim i čime da se bavim...

On sa druge strane, ima čime da se bavi i o čemu da misli, ali jako vodi računa o tome šta neko drugi misli... U poslednje vreme, brine samo šta "mrmot-sa-funkcijom" misli...

"Videće nas neko" - Zaboga, naravno da će nas videti, nismo nevidljivi 

"Počeće da pričaju" - VEĆ pričaju, pričali bi, taman da se nikad ni videli nismo, dovoljno im je što znaju da se čujemo

Onda, posle "znakova upozerenja" negde Odozgo verovatno, koje mi nismo uzeli za ozbiljno, Onaj Gore je rešio da nam da još jedan znak...

I od svih kolega (a ima ih baš mnogo) baš kad sam htela ulicu da pređem kako bi otišla na posao, tačno ispred mene pojavljuje se ozloglašeni "Mrmot" 

I onda, paranoja na zavidnom nivou, ali ne sa moje strane!

"Ja sam siguran da je on mene video" - Pa? Stajala sam na ulici, zaboga, nismo se držali za ruke, nisam bila u autu sa njim...

"Sekundu kasnije sam ugasio farove" - Da se ne lažemo, svetleo je ko božićna jelka...

"I gde baš na njega da naletimo?" - Hmm, još bi da bira koga će da sretne...

"Kad ga sretnem, videću da li on nešto konta" - Konta taj dan i noć, zar je bitno???

"Sve se odigralo u 10 sekundi" - STOP! Zaustavite ljudi vreme, ali prvo ovog mog upozorite na događaj i dajte mu dovoljno vremena da razmisli i smisli, pa onda nek vreme nastavi da teče...

I što bi rekla moja kuma "aaaaaa, na šta vas dvoje gubite sat vremena???"

Blesavo moje, opusti se malo. Meni stalno pričaš da treba da se opustim, a gle šta ti radiš! Znaš kako kaže Balašević

"Hej, otkači šlepove
nanišani jutro i pusti
tu stvar, neka klizi
postoje kod Amera reči za to
take it easy..."

U jednom trenutku, počela sam da gubim strpljenje: "Da li mi treba da prekinemo našu priču zbog mrmota?"

"Ne, naravno da ne treba"

Čudne su životinjice ti mrmoti... Postoji "njihov dan", motaju čokolade u foliju... Opet sam izgubila čarobni štapić, gde li je majku mu? Moram da pretvorim jednog takozvanog mrmota u pravog, da mu dam jednu tablu čokolade i foliju (čisto da ima čime da se bavi), onda da ga pošaljem da snimi film, da svi možemo da budemo srećni. I On i ja i naravno... Mrmot!

     Cool