Ko se više i seća kako je počelo? Samo sex? Ma nemoj... Bez emocija a? Ahaaaa... Koga si lagao? Mene ili sebe? I opet se setih Hari Potera, ni manje ni više... To je bio moj svet u koji sam "bežala" svako veče...
"Moramo da idemo na Hogvorts"
"Ne, možemo, moramo da razmislimo, da isplaniramo..."
"Budi realna, kada je i jedan naš plan uspeo? Planiramo, smislimo, a kada dođemo dotle, sve krene naopako..."
E, tako je i sa nama... Takva je i ova priča... Potpuno naopaka...
U koji žanr da strpam nas dvoje? Loša komedija? Dobra tragedija? Ima tu, Boga mi, svega... Ima i pomalo akcije i špijunaže...
"Ljudi su zavidni, kad pokažeš da si srećna, naći će načina da to unište..."
i ponovo... "Pazi šta želiš, možda ti se i ostvari..."
Ostavarilo se... Bilo mi je dosadno... Bila sam depresivna, sve je upalo u kolotečinu i nisam videla izlaz... Gušila sam se...
Sada?! Pet minuta dosade... Jako bi mi prijalo...
I zašto dođavola, ne mogu da nas ostave na miru???
Opsesivno sređujem kuću... Znam, to znači da ja "nisam sređena" pokušavam da ne mislim, ali misli lete... Pokušavam da se ne prisećam, al telo drhti, srce lupa, dlanovi se znoje...
"hoćeš doći?"
"Ne"
"Zašto"
"Mi smo se posvađali, sećaš se?"
Opet, samo priča... Loša režija za još goru predstavu i najgoru publiku...
"Pa šta sada? Ako oni svi misle da smo prekinuli to znači da se nećemo viđati?"
"Videćemo se..."
A počelo je kao "samo sex, bez emocija"
Traje kao "Fatalna privlacnost"...
Jako se bojim da se ne završi kao "Romeo i Julija"...
